Autorski tekstovi prof. dr Vesko Drašković

Prevencija i obrazovanje

Savremene potrebe nisu moderne već su na nivou terapije. Svet ulaže u prevenciju, jer je lečenje postalo skupo. Značaj prevencije je složen, kreativan i slojevit. Uvek je pametnije sprečiti nego lečiti. Kada je lečenje postalo oblik društvenog ponašanja, zaboravilo se na prevenciju.

Prevencija pre svega znači formirana svest o kvalitetu. Motivi bi trebalo da budu realni i kreativni kako bi se prihvatio stil i komfor kao sastavni način svakodnevnog života. Na žalost, put do toga je dug i odgovoran. Struka i nauka moraju da budu u stalnoj vezi i da preuzmu odgovornost kako bi kontinuitet potreba i rezultat nauke mogli da se vežu u primenjiv program. Svest čoveka direktno određuje socijalni milje i platformu za kvalitet života. Obrazovanje je bitno i višestruko značajno za čoveka u izboru kvaliteta, stila, komfora, a pre svega u formiranju kriterijuma i kategorija društvenog ponašanja. U istraživanju obrazovnog stanja rekreativnih grupa na temu motivacije i razloga vežbanja dobili smo očekivane rezultate. Grupa koju smo posmatrali je već opredeljena i ima interesovanje za vežbanje. Došli su u fitnes centar da vežbaju. Upitnik je tako koncipiran da jasno ukazuje na motive ili razloge, a ujedno daje sliku o profilu obrazovnog nivoa. U upitniku je dat izbor motiva što ukazuje šta je primarno u opredeljenju za vežbanje. Motivi su bili poređani po sledećem redosledu: na prvom mestu je morfološki faktor (celulit i masno tkivo), a na drugom mestu bol. Očekivani nivo obrazovanja (10–15%) od testirane populacije nismo dobili. Motiv obrazovanog čoveka je stil i komfor života i unapređenje zdravlja. Za ovako formirani motiv neophodno je obrazovanje.

Obrazovanje ne pripada samo formalnom školskom sistemu. Naprotiv, mnogo je značajniji neformalni sitem obrazovanja (permanentno obrazovanje) koje u svakom trenutku tretira aktuelni problem ljudi. Saznanje o realnim potrebama, problemima i izazovima ne sme da bude samo instinktivno, autohtono i bez kriterijuma. Obrazovanje pruža mogućnost da se realnije posmatraju mogućnosti i potrebe, i da se saznanja iz nauke lakše razumeju i primenjuju. Istraživanja pokazuju da je vrednost ljudskog organizma mnogo veća nego što ga čovek koristi. Čovek je značajno smanjio dužinu i kvalitet života, najviše zbog ostrašćenosti i vlastitog izbora. Naučna dokazivanja imaju za cilj da ukažu koliko se čovek otuđio od prirode, izgubio vitalnost, imunitet, sintetički proizveo zaštitu i lek, i tako ušao u začarani krug. Tvrdoglavost je upornost primitivnih, a ona je usko vezana za civilizacijski proces koji pre svega znači nerazvijen društveni sistem. Uporan ima rezultat, a tvrdoglav posledice. Iako nije cilj dužina života već kvalitet, kvalitet je usko vezan za psihofizičko stanje koje je vrlo često neuređeno. Profit savremenog biznisa zasnovan je na procesu izazvanih posledica. Uzrok je osmišljen, ali sakriven. Čovek u neznanju veruje lažnim pomoćima, jer je nemoćan. Nemoćan čovek je povodljiv, razdražljiv, agresivan i destruktivan. Često se pogodi meta, a promaši cilj. Čovek je smislio zakone da bi ukrepio svoje gluposti i postao vlasnik proizvoda koji ga uništava.

Ljudi se često žale da im nije dobro, ali im ne veruju jer na lekarskom pregledu nema rezultata koji ukazuju na bolest i vrlo često su isti kao kod zdravih ljudi. To stanje je realno i ne treba ga potceniti, jer zapušteno loše stanje sigurno će isprovocitrati neku bolest. Ne mora da se leči samo pacijent, došlo je vreme da treba lečiti zdrave ljude. Lečenje počinje sa prevencijom i u tom programu susrećemo se vrlo često sa zapuštenim stanjem ljudi. Zdravlje nije odsustvo bolesti, već stanje fizičkog statusa. Odnos čoveka i otrova je hroničan i nerazdvojan. Čovek je napustio harmoniju i ušao u disharmoniju u kojoj uživa, ali koja ga pomalo, ali sigurno pretvara, u pacijenta. Za razumevanje problema savremenog čoveka neophodno je obrazovanje kako šire populacije tako i stručnih kadrova koji moraju prepoznati problem. Znanje koristimo da lečimo uzrok, a ne samo posledice. U profesionalnom i stručnom smislu struka i nauka moraju biti usko vezane i interaktivne. Izbor u konzumiranju nije vezan za kriterijum već tržišno ponašanje nemoćnih ljudi. Čovek se navikava na sopstveni izbor i destrukciju, zato su mu takve misli, ponašanje, stanje, ideje, rad i vrednost. Odnos prema zdravom životu je usko vezan za voljni faktor. Volja stalno mora da se neguje i u volju stalno mora da se ulaže kako bi se očuvala.

Volja je interakcija mentalnog i fizičkog stanja. Odnos prema vežbi je volja, a način vežbanja je karakter. Čovek se čitavog života trudi da postigne nivo harmonije u organizmu koja mu pruža zadovoljstva. U postizanju bilo kakvog rezultata neophodna je veza između obrazovanja I rada. Samo tako usvojen kvalitet ima vrednost, postojanost i siguran napredak. Sve što se ne razume, zna da zbuni i inhibira, a to zasigurno izaziva alternativno shvatanje što može načiniti štetu.

Sve što čovek konzumira govori o njegovom stanju. Zato je konzumiranje hrane, pića, duvana modni trend savremenog čoveka. Vrlo često susreti i druženja vezani su za ove sadržaje, a vrlo malo za komunikacije. Susreti se više pamte po hrani, piću i modi nego po sadržaju razgovora. Tako je u poslu i na poslovnim ručkovima. Niko nikog ne sluša i svi u glas pričaju. Kafana je postala neophodna potreba sastanaka i odnosa, pa se suština druženja pretvara u jelovnik, a ne u vrednost razgovora. Tokom sprovođenja istraživanja analizirani su i dobijeni podaci o poslovnim ljudima. Cilj u proceni fizičkog statusa jeste procena deficita, riziko faktora i načina otklanjanja istog. Dobijeni rezultati kod utreniranih i neutreniranih jasno ukazuju na neophodnost toksina kao kompenzacije. U narednom primeru jasno ćemo prikazati odnos subjektivnog i objektivnog, kao i svest o kvalitetu života poslovnih ljudi. Prikazaćemo vam tri parametra (od četrnaest koliko smo merili) koji jasno ukazuju na problem. Reč je o poslovnim ljudima istog godišta, slične telesne težine i visine. Tolerancija je bila minimalna do 2%. Tretirali smo submaksimalno opterećenje i u svakom momentu raspolagali sa informacijama o stanju organizma u naporu i stanju zamora. Rezultati su: utreniran ispitanik radio je na opterećenju 300w, prepoznao je zamor (koji se i realno desio) i na oporavku, već u drugoj minuti, pokazao značajne vrednosti. Neutreniran isitanik je došao do 175w, ušao u zamor koji nije prepoznao i bio ubeđen da je oprema neudobna, a da su njegove mogućnosti veće. Oporavak je trajao mnogo duže i posle završenog testiranja. Ovi rezultati ukazuju na jasnu sliku o značaju fizičkog statusa kod poslovnih ljudi. Utreniran čovek ima „snage“ za ciklus od 24 sata, odmoran je i ima zdrave navike. Neutreniran je već u zamoru i deficitu fizičkog statusa. Umor postepeno prelazi u hroničan zamor koji se kompenzuje toksinima u vidu alkohola, duvana, hrane. Posledice su jasne: narušeno zdravlje i smanjenje radne sposobnosti – bol u kuku, bol u kolenzu, oblovi u leđima, spondiloza, dijabetes, osteopenija, osteopatija…. Na osnovu dobijenih rezultata moguće je proceniti negovanu vitalnost i posledicu zapuštenog stanja. Vitalnost organizma neguje se i čuva vezbanjeizdravlje.rs . Uticaj fizičkog statusa značajan je kako za kvalitet života tako i za kvalitet posla. Savremen čovek je u izobilju riziko faktora, a kod profesije menadžera problem je multipliciran. Sa razlogom se i neke modifikacije zdravstvenog stanja ili bolesti upravo tako nazivaju – menadžerske bolesti. Ta modifikacija karakteristika je stresa i riziko faktora, i ogleda se u najrazličitijim poslovima i profesijama.

Da bi upoznao vrednosti organizma, ličnost i duhovni prostor potrebna je suština, a ne forma. Sa izobiljem toksičnih supstanci koje čovek svakodnevno konzumira nije u stanju sebe da čuje, a kamoli druge. Zato su neophodna pravila koja čovek mora da primenjuje. Pravila pomažu da se čovek usavršava i da stremi ka ostvarenju svojih mogućnosti. Kada čovek prvi put oseti rezultat više mu neće biti problem da se drži pravila. Svako napuštanje pravila iz bilo kog razloga izaziva prostor depresije, melanholije, tuge i sve je teže vratiti se na pravi put. Kao što je zadovoljstvo moćno, nezadovoljstvo je još moćnije, jer mu je lenjost saveznik. Priroda je nemilosrdna, od čoveka otima ono što ne koristi. Svakim danom se kažnjavamo, pravdamo i navikavamo. Stereotipne navike i posledice savremenog načina življenja nedvosmisleno pokazuju da je pokret nezamenljiv. vezbanjeizdravlje.rs

Suštinski problem urbanog čoveka nije, dakle, nedovoljan unos energije, već nesposobnost da tu energiju potroši. Drugim rečima, fizički neaktivan urbani čovek nema dovoljno razvijene fiziološke i biohemijske mehanizme za trošenje unete energije. Njegov organizam, zapravo, u periodu odmora svu raspoloživu snagu troši za varenje i očuvanje bazalnog metabolizma. Kako je ljudski organizam savršeno racionalan i uvek se adaptira na minimalnu potrošnju, tako se od energetskih potencijala unetih hranom troši samo jedan mali deo, dok se sva ostala nepotrošena energija gomila u vidu masnih naslaga i toksičnih produkata metabolizma. Sa produžavanjem svog pasivnog odmora, urbani čovek, praktično, postaje sve umorniji i potpuno zatrpan sklerotičnim i masnim naslagama u krvnim sudovima i unutrašnjim organima i sve više otrovan produktima tako usporenog i uspavanog metabolizma.

Toksičnost uneta hranom, pićem ili duvanom u organizam dodatno otežava stanje jer vremenom toksičnost postaje metabolički stimulans, tako je teško pušaču da ostavi duvan ili se odreći navike za uzimanje alkohola. Svaka zavisnost u bilo kom obliku direktno je vezana kao stimulans za funkcionisanje u zadatim obavezama.

Dakle, čovek je podređen obavezama. Obaveze nemaju emocije, a posledice su uglavnom narušavanje zdravlja. Čovek se vremenom navikne i na narušeno zdravlje, i tek kad se neka bolest razvije dolazi do lečenja.Glavni „lek“ za ovakvo bolesno stanje jeste – kretanje. vezbanjeizdravlje.rs Kretanjem čovek počinje da angažuje sve fiziološke i biohemijske mehanizme kojima raspolaže organizam, usmerene na racionalno trošenje energije. Tu se prevashodno misli na pokretanje mehanizama za aerobno stvaranje energije budući da oni stvaraju najviše energije i dovode do potpunog sagorevanja svih energetskih materija (pre svega masti i ugljenih hidrata), bez nagomilavanja laktata i drugih štetnih produkata metabolizma.

Prema tome, fizička radna sposobnost pre svega podrazumeva dovoljno razvijene aerobne potencijale organizma koji omogućavaju dugotrajno, racionalno trošenje energije bez osetnog pada radne efikasnosti.

Polazeći od one stare Galenove maksime da „funkcija razvija organ“, hronični zamor fizički neaktivnog čoveka iz urbane sredine može se objasniti upravo zakržljalošću mehanizama odgovornih za aerobno stvaranje energije. Sa povećanjem fizičke radne sposobnosti, čovek praktično poboljšava svoju aerobnu moć i dolazi u stanje da tokom čitavog dana radi u uslovima sa dovoljno kiseonika u organizmu i da lako koristi svoje energetske rezerve. Aerobna zona opterećenja najmanje ima mogućnosti za kontraindikacije, a ujedno najbolji rezultati, bez obzira na to da li je u pitanju prevencija, korekcija i terapija, postižu se u ovoj zoni.

Veoma mnogo razloga ima da zdrav način života i kretanje odložite ili odbacite. A s druge strane postoji jedna nepobitna činjenica – a to je da za pokret – kretanje (vežbanje) nema nikakvih zamena ili tableta. Pokret je nezamenljiv, određen za svakog i opisan kao vrednost i mera. Pokret je mera za svakog čoveka, mera za sve funkcije i sisteme u organizmu. Organizam je sistem bioloških vrednosti gde je pokret mera za svaku stimulaciju u realnim mogućnostima.

Među prvim pisanim materijalima o povezanosti fizičkih aktivnosti i zdravlja jesu zapisi Kung Fu-a iz stare Kine, koji govori o posebnoj vrsti gimnastike za disanje pre više od 5000 godina. U istoj knjizi navode se i razmišljanja grčkog lekara Hipokrata (460–370. pne.) koji je govorio da dosada i lenjost vuku za sobom poroke i bolesti, a da aktivnost nosi u sebi vedrinu koja je uvek usmerena ka jačanju života. Pa možemo reći da je volja fizički a ne samo psihološki problem. Kad kažemo fizički, pre svega mislimo na funkcije i funkcionisanje organizma i na sva lekovita dejstva tog procesa koja postižemo pomoću treninga na platformi za vežbanje vezbanjeizdravlje.rs

Socijalno ponašanje i motorna reedukacija

Danas je isuviše govoriti o tome koliko su duvan i alkohol štetni i kako hrana može biti toksična. Svima kojima je potrebna pomoć predlažemo program koji će ih zasigurno revitalizovati, oporaviti i izlečiti. Organizam sam po sebi ima svojstvo regeneracije, oporavka, isceljenja, samo ga treba dovesti u ambijent u kojem se to postiže. Ne treba čovek da ostavi duvan, da koriguje alkohol i da počne zdravo da se hrani; ukoliko usvoji zdrave navike, koje su mu pomogle da ozdravi, i duvan i alkohol i toksična hrana napustiće njega. Princip koji koristimo od početka rada jeste predlog zdravih navika, jer sama priča o štetnosti duvana više liči na uviđaj nego na pomoć. Čoveku se može lako pomoći, ako on to hoće, i nikako ukoliko on to neće.

I teolozi, sociolozi, psiholozi, filosofi slažu se da je telo hram duše. Telo ima svoju potrebu kao biloški sistem i te su vrednosti merljive. Vrlo često loše navike ne daju odmah rezultat. Posle niza godina čovek se seti osnovnih potreba svog organizma tek kad ga nešto zaboli, a to je poodmakla faza degenerativnih procesa. Sama pomisao o lepom, uzvišenom, dostojanstvenom životu leči. Čovek je vrlo često prisiljen da živi po normama socijalnih grupa, a pri tom se socijalna ponašanja ne prilagođavaju čoveku već nekim drugim vrednostima čija su dostignuća takođe merljiva, ali ne i zdrava. Zdravlje možete sačuvati samo onoliko koliko vodite računa o njemu. vezbanjeizdravlje.rs

Čovek sa zdravim navikama, zdravim razmišljanjem, zdravom komunikacijom pripada socijalnoj grupi zdravih ljudi. Toliko je civilizacija nametnula nasilna pravila da je zdravlje postalo privilegija. Prirodno je da ako želite da rešite problem morate postaviti pitanje i naći odgovor. U želji da postave „pametno“ pitanje ljudi se vrlo često inhibiraju i ne smognu hrabrost da pitaju. Dobijeni rezultati u istraživanju upravo pokazuju taj fenomen. Nije neophodno da se postavi pametno pitanje, već da bude iskreno. Iskren odnos prema problemu dovešće do odgovora, a kroz odgovor na postavljeno pitanje, ma kakvo bilo, doći ćemo do saznanja. Znanje tako formirano ima dubokog smisla i ostaje trajno.

Život je stalna interakcija i potreba mogućnosti i radoznalosti. Postavljena pitanja ma koliko izgledala konkretna signaliziraju o složenom sistemu uzročno-posledičnih odnosa. Pitanja se uglavnom odnose na posledice koje se uočavaju trenutnim stanjem. Podsticaj za pitanjem vezan je za morfološki faktor i bol. Odgovori na postavljena pitanja moraju se posmatrati šire i nužno je da imaju obrazovnu poruku. Neznanje izaziva strah, a zapušteno stanje organizma ga stimuliše. U neznanju i sa strahom čovek ulazi u začarani krug i sistem velikog nepoverenja. Često se i pitanjima nesvesno signalizira pravi uzrok nastalog problema. Čovek ne mora da zna sve kako bi zaslužio kvalitetan odgovor, dovoljno je da iskreno hoće da otkrije odgovor. Ukoliko budemo ocenjivali znanje uvek ćemo kazniti čoveka i zanemariti njegovu realnu potrebu. Ako ne znate kako, ako nemate koga da pitate, savet je – pridružite se deci i poboljšajte kvalitet života. Osećaj prirodnosti u dečijem organizmu može biti dovoljan podsticaj i vodič da vratite prirodu telu.

Svako kreativno ponašanje u bilo kojoj oblasti daje kvalitet. Pokret ima zadatak da realno opterećuje organizam motorički i funkcionalno. Uspomena na ranije stanje opasna je i zato motorna reedukacija jeste neophodna za kvalitet opterećenja. Stečena znanja tokom primene trenažnih programa čine sajedinstvo formiranja kvaliteta u naporu.

Socijalno ponašanje vrlo često znači i socijalno oponašanje, kao način da se bez jasnog kriterijuma i procene vrednosti prihvataju već formirane navike od drugih osoba. Navike uslovljavaju i formiranje motoričkih stereotipa. Motorički stereotipi izazivaju funkcionalni deficit i nesrazmernu amortizaciju koštano–zglobnog sistema. Motorička reedukacija kao faza adaptacije neophodna je kako bi se proverile motoričke sposobnosti, deficiti i funkcionalne vrednosti. Dodatna opasnost jeste subjektivna procena.

Kao što socijalne navike izazivaju zdravstvene probleme tako će i motorna reedukacija pomoći da se kroz funkcionalni sistem organizam menja na bolje. vezbanjeizdravlje.rs