INSPIRISANI ŽIVOTOM

Autorski tekstovi prof. dr Vesko Drašković

Postavlja se pitanje da li se nevežbanjem može postići fizički status: može! Ovde se pre svega misli na one ljude koji su postigli velike i naučne rezultate, a da pri tom nisu primenjivali klasične oblike sporta i rekreacije.Često se susrećemo s tim da je formirano biološko uređenje (fizički status) kod ljudi koji su veliki umni stvaraoci i nemaju probleme savremenog čoveka (gojaznost, alkohol, duvan, piće i nemaju redovnu, već povremenu fizičku aktivnost). Svaka reakcija na spoljni I unutrašnji svet jeste i odgovor na postavljeno stanje. Čovek zato koristi treninge vezbanjeizdravlje.rs da uvežbava funkcionalne mogućnosti jer se kroz te sisteme sve prelama. I osećaji zadovoljstva, tuge, radosti, depresije, umora ili bilo kog drugog stresa izazivaju fiziološke procese funkcionalnog sistema u organizmu. Trenirajući fiziološke procese, čovek jedan deo energije troši na trening i oporavak, a drugi za neposredno funkcionisanje sistema. Tako se i stvara proces realnog ambijenta gde organizam teži ka skladu.

Za čoveka najtoksičnija je misao. Pomisao može zatrovati čitav svet, a hrana, alkohol, duvan samo su sitni toksini slabog čoveka. U organizmu osoba sa višim stepenom intelekta i kreativnog stvaralaštva energija koja se troši u skladu je sa potrebama. Važno je da nije potrebna dodatna energija koja pokreće funkcionisanje, kao što je to slučaj kod umornog čoveka. Tako su i veliki umovi, koji su obeležili civilizaciju praktično kroz jedan asketski način života bili stvaraoci. Mentalni rad, takođe, stimuliše biohemijske procese u telu.

Stimulans funkcionisanja biloških i fizioloških vrednosti u organizmu jeste upravo mentalno, svesno i duhovno. Da bi se došlo u tu fazu nije jednostavno jer su zahtevi spoljnog sveta neumoljivi i dosledno destruktivni. Često se divimo rezultatima a da ne znamo i da nas ne interesuje život koji je to stvorio. Biološka vrednost organizma je ogromna i tajnovita. Organizam je u vrednosti univerzuma i kosmosa. Svaka ćelija od milijardu njih ima svoj svet, život, trajanje i zamenu. Organizam stalno troši i obnavlja svoj sistem. Savršenstvo organizma ogleda se u tome što je pored velikog saznanja dovoljno neistražen i to mu daje šansu da preživi. Pametnom čoveku organizam je podređen umu. Nadahnut čovek stavra u dimenziji života izazvan situacijom, inspirisan životom. Svi utiču, neko direktno neko indirektno. Čovek nije sam na planeti, niti je usamljen.Često se autori vrednih dela oduševe kao da ih oni nisu stvarali. Taj deo stvaralaštva je nedokučiv i poprima kosmičke vrednosti. Podeliti radost uspeha stvara novu dimenziju zajednice. Genijalnost ljudi je stvaralaštvo trajnosti koje ovekovečava vrednost života i čoveka uopšte. Genijalac u nadahnuću stvara u izobilju vrednosti koje ne može da ponovi. Može da potpiše kao svedok, a ne kao kompletan autor. Kompletan autor velikih dela jeste sajedinstvo sa talentom, sajedinstvo sa prostorom, vremenom, iskušenjima, sajedinstvo sa osnovnim vrednostima ljudskog postojanja. Često se autor udaljava od svog dela jer ga smatra za vrednost koja je nedokučiva i koja se ne sme svesti na pripadnost jednog čoveka, makar on i bio taj prozvani autor. Tako se stvaraju velika dela za čovečanstvo kao svedočanstva o Bogu, Božanstvu, o pravoj ljudskoj vrednosti, tvorcu, stvaraocu. Ako nećeš da rešiš problem – traži mane, a ako hoćeš da rešiš problem – nađi vrline.

Čovek je rasadnik i vrlina i mana. Sva pitanja zahtevaju odgovor. Radoznalost često bude ozbiljan podsticaj za stvaralaštvo. Gradeći svet barijera čovek smišlja izgovore za već unared planiran neuspeh. I neuspeh ima svoj kvalitet, jer je put ka uspehu. Ko nije naučio da izgubi, neće znati ni kad je pobedio. Nedostatak volje, upornosti opravdava inferiorni odnos prema problemu. Pozitivnost je osobina čoveka koja je prirodna i kao takva ključ je odgovora na mnoga pitanja. Samo iskren i dosledan čovek ima pravo na rezultat. Svako privremeno rešavanje problema udaljavaju čoveka od rezultata. Često se kaže da je unapred planiran neuspeh mnogo lakše dokazati i objasniti nego uspeh. Vrlina je uspeh i prirodno stanje svakog čoveka. U interakciji ljudi, događaja i stvaranja dešava se život, a kvalitet je odnos prema izazovima. Izazovi stvaraju barijere i probleme. Za svaki problem postoji rešenje ukoliko ne preovlada nemoć i nedoslednost. Svako stvaranje meri se kvalitetom, a analizira neuspehom. Zato se i bolje snalazimo kod opisa neuspeha nego uspeha. Rezultat je interakcija ljudi, događaja i stvaranja.Sa nasilnim stvaralaštvom stvara se šund i kič koji, na nesreću, postaju i bivaju kategorija u socijalnom ponašanju, kako autora tako i konzumenata. Na kraju, tako i stvaralaštvo šunda i kiča teži da bude tvorac u stvaranju autentičnog i trajnog. To je nemoguće. Socijalna klima određuje pravim stvaraocima uslove i mogućnosti. Kada je dominantan kič i šund, onda je kompletna socijalna struktura uzdrmana. Ne treba zaboraviti da su u najtežim vremenima stvarali, radili, doprinosili i da su najteža vremena obeležila postojanje čovečanstva i čoveka na planeti. Čovek ovekovečen u delima stvarao je iz izobilja materijalnog nemanja i izobilja poremećenih socijalnih struktura i odnosa. U izobilju kvaliteta rada i stvaralaštva čovek je uvek našao pravo rešenje.

Čovek je više stvoren za davanje, nego za uzimanje. Samo rezultat koji nadživi autora ima vrednost. Vrednost čoveka određuju njegove karakteristike – mentalne, duhovne, sociološke, fiziološke, a koje čine polazište za rešavanje problema i pronalaženje odgovora na mnoga pitanja radi podizanja kvaliteta života.

U izobilju toksina čovek gubi kriterijum socijalnog ponašanja i dobija kriterijume socijalnog istraživanja kroz pijanstvo, agresivnost, inhibicije i egzibicije. Pošto nije obučen za istraživanje ulazi u konflikt socijalnih grupa. Skrivene potrebe gube kočnice, a rezultat kreira načinom prisustva. Dakle toksin je ozbiljan stimulans i nezaobilazan faktor socijalnog ponašanja.

I konflikt pravi kriterijume za socijalne grupe i to po sistemu slični se povezuju, te u tom kontekstu pojedinac biva podržan i stimulansom u ponašanju. Destrukcija ima svoja pravila. Čovek je učinio sve da skrati sebi život i da istražuje druge planete da nađe prostor za novi život. Najveća tajna života jeste u čoveku. Taj kosmos još niko nije uspeo da dešifruje i istraži do kraja. Te tajne su čuvari života, planete kao stanište i produžetak trajanja. Samom organizmu treba malo da bi se vratio u izobilju, i kad mu oduzimamo – on traje. Halapljivost, sebičnost, izopačenost, egoizam i strah od ne daju čoveku da se razmahne i uživa. Sopstvena osuda smišlja kaznu i čovek je izdržava; u njoj pokušava da uživa. Sadomazohizam nije vrlina već mana. Mučiti se i proglašavati heroizam zbog izopačenog života i navika, velika je mana savremenog čoveka. Pošast je smislila zakone, kazne, nagrade i zahvalnice, ali neće smisliti vrline i životnost. Za to je potreban čovek i njegova ličnost. Čovek slavi svoju pogibiju, veliča smrt i ruga se životu. Život bar malo treba voleti i ceniti, jer strah od života ubija čoveka. Lepo je videti mlade ljude koji stvaraju i koji su uspešni, ali vrlo često uspeh nema meru i smisao, pa nema ni poruku dobra već strah i zavist. Ne može se poniženjem i strahom dodvoravati životu. Totalitarni sistemi su prošli, ali su ostavili dubok trag i posledice. Naš čitav život je lečenje posledica, i ako tu uspemo bar malo – buduće generacije imaju šansu. Veličali smo zlo do nivoa da mu se i sad pomalo divimo i prizivamo. Služili smo kao taoci zlu i morali da mu se divimo. Zamislite kakve vrednosti pravimo kad zlu dopustimo da zavlada. Kao zatvorenici koji neće da napuste zatvor, jer im je sloboda nepoznata i kao takva im se ne dopada. Strogost je obaveza, a ne privilegija. Za strog i pravedan odnos potrebna je pamet, mudrost i doslednost. Rezulatat mora biti merljiv, a ne opisan. Za strog i pravedan sistem potrebni su obučeni ljudi i čvrst sistem funkcionisanja. Pobedom nad zlom ne znači da će dobro samo doći. Teže je stvoriti i sačuvati dobro, nego pobediti zlo. Treba graditi svet vrednosnih sistema, a ne vrednost kroz kult „modernih“ ljudi. Tačno je da ljudi obeleže vreme, a da bi se podigli veliki ljudi potreban je sistem. Ne sme život da bude minsko polje za pametne, siromašne i bolesne ljude. U obrazovanju i vaspitavanju postoji agresija, u sazrevanju i formiranju postoji agresija, na poslu, na ulici postoji agresija. Kultura je agresivna, snovi su nam agresivni. Instinkt je jači od razuma, razum opravdava rezultat i posledice. Dete pre nego što krene u školu vidi oko sedam hiljada ubistava posredstvom medija, čak bez obzira na to da li su programi za decu ili odrasle.

Zato je i smrt postala atraktivna. U formiranju ličnosti sve je jači uticaj tržišta i profita, te se agresivnost kao takva infiltrirala u sve pore društvenog života. Složenost razvoja dečije ličnosti uslovljava sve ono što će se dešavati tokom života. Agresivnost je toliko izražena kod dece da uzrok leži u zanemarenom vremenu uzrastanja i formiranja. Skloni smo da sve ono što zabavlja decu i skreće im pažnju, kako nam ne bi smetala, bude prihvatljivo sredstvo. Dečija radoznalost i neznanje je ozbiljan prostor za gomilanje saznanja i strahova. Vrlo često fond znanja i razumevanje nisu u skladu.

Preveliki broj neobrađenih i neusvojenih informacija stimuliše odbrambene mehanizme sa posledicama agresivnosti. Uslov za napredak je povezati znanje i razum da bi se koristio um. „Pametan“ čovek bar tri navike ima preče od onog što mu zdravlje ili život znače. Dosadu uvek pobedi bolest, a terapija nikad nije dosledna da pobedi uzrok bolesti. Zato se čovek čitav život zalečuje i nikad ne ozdravi. Za zdravlje je potrebno malo, ali stalno. Svi hoće da boluju od sindroma neizlečivosti da bi imali opravdano stanje i sažaljenje sredine. Pametan zna, mudar predviđa, bezazlen pobeđuje.

Ako imaš izvor bistre vode, prvo ga sačuvaj da ga sam ne zamutiš. Ako te obraduje čovek koji je došao da pije iz čistog izvora, onda si čovekoljubiv. Ako li pomisliš da je žedan onda trguješ i mutiš. Zato se obraduj i oplemeni, nauka se poklanja i dariva. Iskren život stvara vrednosti, a ne pametan. I pametan ima šansu da bude iskren. Ne dozvoli da um nadvlada razum. Razum ljudima, a um pametnima.

Hiljadu puta ponovljena laž postaje istina. Pravilo za zdravlje je: hiljadu puta ponovi istinu da bi izbegao laž. Čovek okovan u laži, izopačenosti i alternativi, više se iživljava nego što živi. Život traži iskrenu i dobru nameru za savez sa zdravljem. Zato ponovite hiljadu puta dobro da vam organizam vrati deset puta više.

Ako ne negujemo podvige, osvojiće nas porazi. Način života ispisuje knjigu o životu, zato se nemojte ljutiti na autora već mu pomozite. Zamor je saveznik i protivnik, nikad ne miruje i uvek je prisutan. Ako čovek vlada zamorom, onda je zdrav. Ako zamor vlada čovekom onda je u ne-zdravlju, a bolesti čekaju. Na bolest se hronično navikavamo. I životinje imaju svoj ritam i režim kojeg se ne odriču po cenu sopstvenog uništenja. Ljudi imaju sve, često ne znaju ništa. Čovek, ako se ne kreće ka cilju, kreće se ka porazu. Mirovanje ne postoji.

Da bi shvatili pojam hipokinetičkog sindroma, neophodno je prikazati složenost karakteristika i osobina čoveka. Psihosocijalna, mentalna, duhovna, biološka vrednost određuju i složenost osnovnih karakteristika koje upućuju na složen i multidisciplinarni pristup odgovora na mnoga pitanja koja će poboljšati kvalitet života. Socijalni uslovi određuju ambijent formiranja društvenih navika i ponašanja. Često se kao ozbiljan riziko faktor za zdravlje pominje društveno ponašanje, jer je izazvano uslovima egzistencije.

4. Fizička radna sposobnost i stres

Istraživanje na temu efekata trenažne tehnologije na fizičku radnu sposobnost osoba sa hipokinetičkim sindromom, rezultiralo je osmišljavanjem originalne trenažne tehnologije za sve uzraste i kategorije. vezbanjeizdravlje.rs

Bitno je naglasiti da je jedan ozbiljan program opterećenja nemoguće uraditi bez uzajamne saradnje nauke iz oblasti sporta, fizičke kulture i medicine. Svaka povreda ili bilo koja druga destrukcija i deficit u organizmu izaziva prolazna ili hronična ograničenja (invalidnost). Preduslov za uspešan tretman i oporavak jeste saradnja. Osobe sa težim povredama zahvalnije su za rad, jer su mnogo disciplinovanije i odgovornije, tako da su njihove loše navike potisnute u drugi plan. Zvanična medicina ima za cilj da sačuva organizmu osnovne vitalne funkcije, a pri tom ima ograničenje u tretiranju oporavka koji traje duži niz godina. Oporavak zahteva pre svega svest i upornost na putu do željenog cilja. Povređenom organizmu treba malo pomoći za dobijanje velikog rezultata. U dosadašnjim istraživanjima, praktičnoj primeni i praćenju rezultata jasno se pokazuje da gotovo nema zdravstvenog problema u kojem nije moguće primeniti dozirano opterećenje kao ozbiljan tretman u revitalizaciji organizma, štaviše, pokret se smatra primarnim sredstvom za oporavak. Potrebna je ozbiljna saradnja, stručno vođen i planiran program i rezultat je neizbežan. vezbanjeizdravlje.rs

Kod trauma nanesenih saobraćajnim nesrećama, sportu, svakodnevnom životu, uspeh oporavka je evidentniji u odnosu na neka druga sistemska oboljenja i degenerativne procese. Zahvaljujući snazi organizma i primenom naučnih tehnologija rezultat je sve originalniji i afirmativniji. Uzrok koji izaziva posledice i ugrožava zdravlje je dosta složen. Vrlo često se vezujemo za posledice kao uzroke jer alkohol, duvan i hrana u toksičnom smislu su kompenzacija hroničnog zamora ili stresa.

Sve se više koristi termin stres kao faktor rizika za razvoj različitih psihosomatskih oboljenja. O stresu se zna malo, a priča i piše mnogo. Stres je sastavni deo svakodnevnog života. Treba pomenuti da postoji pozitivan i negativan stres. Mi se uglavnom bavimo posledicama negativnog stresa. Negativan stres ozbiljno ugrožava vitalnost i funkciju organizma. Najveća zaštita od stresa jeste prevencija. Dominantno mesto u prevenciji zauzima svest o kvalitetu života. Svest određuje pravila, pravila određuju životne navike, a životne navike mogu biti pozitivan stimulans za harmoničan odnos psiho-somatskog fenomena organizma. Zato stavljamo svest i obrazovanje na prvo mesto.

Gotovo da je nemoguće naći obrazovanu ličnost da nema izgrađen pojam o komforu, stilu, unapređenju zdravlja i ono što je najvažnije – da svakodnevno upražnjava vežbu kao ozbiljnog saveznika za jedan vitalan i snažan organizam. Pokret-vežba ima dominantno mesto u vrednosnom sistemu života ljudi. Čovek se kreće kroz prostor i vreme i pokretom održava biološke vrednosti u organizmu na nivou koji je neophodan da bi jedan organizam bio zdrav. Zdravlje nije odsustvo bolesti, već je zdravlje snaga organizma izražena kroz njegove funkcije kako bi svoje obaveze podnosio sa lakoćom, uz to da mu ostane dovoljno rezerve za miran san. Nedostatkom snage (u širem smislu reči), pod uticajem stresa organizam ulazi u zonu rizika gde mu je toksin saveznik u funkcionisanju. Zdrav organizam ne podnosi toksine (alkohol, duvan, nezdrava hrana) i ima naglašenu želju za konzumiranjem zdrave hrane, zdravih komunikacija i zdravog razmišljanja.

O stresu se mnogo govori i istražuje. Uglavnom su merene posledice a malo uzroci. Zato je fenomen stresa prisutan u svim oblicima društvenog ponašanja. Bez na to da li analiziramo dijagnozu, uzrok ili posledice, na pitanje šta je stres, gotovo da su svi zbunjeni – valjda se odgovor podrazumeva. Stres je više izgovor nego znanje o lošim navikama i potrebama.

U formiranju zdravih navika najvažnije je primenjivati sistem tretiranja ili konzumiranja od lakšeg ka težem i od jednostavnijeg ka složenom. Pogrešan način je agresivno i direktno prozivati životne navike (konzumiranje alkohola, duvana i hrane) kao osnovne razloge za loše stanje. U svakom slučaju, to je posledica a ne uzrok.

Čoveku pomažu i leče ga nove navike (terapija i želja da se vrati zdravom životu). Zadovoljstvo u nezdravim navikama određuje i standarde nezdravog života i način socijalnog ponašanja.

I nezdrave navike izazivaju prijatnosti i satisfacije. Zdrave navike postale su izazov da se saznaju i usvoje. Način i sistem stvaranja zdravih navika jeste tehnologija sublimiranih znanja, empirije i nauke. Saznanje o dobru nije samo prisustvo dobra već njegovo konzumiranje.

Fizička radna sposobnost, funkcionalne vrednosti, stres i stimulativni uticaj toksina jesu stalna borba savremenog čoveka. Radnu sposobnost vrlo često održavamo kroz stimulanse unete alkoholom, duvanom i hranom.

Zamor se prikrije a stres sve više jača. Ovakvo stanje jeste ozbiljan uslov za infarkt a posledice je nemoguće predvideti. Stres direktno utiče na radnu sposobnost i vitalnost organizma jer progresivno stimuliše konzumiranje toksičnih materija.