HARMONIJA I DISHARMONIJA U ORGANIZMU

Autorski tekstovi prof. dr Vesko Drašković

Biološki gledano ćelija je krug. Kružni su svi sistemi u organizmu i priroda kruži. Nedostatkom vitalnosti čovek je prešao u disharmoniju ka pukotinama kruga i gde god se pojavi praktično postoji potreba i glad za toksinom (alkohol, duvan, hrana). To je znak da čovek u nemoći mora imati saveznika, a to je uglavnom otrov, jer za prirodne i hranjive sastojke nije osposobljen. Realna potreba organizma jeste konzumiranje oligo elemenata. Umoran organizam ne može da bira već uzima ono što mu se nudi. Težnja svih kinetičkih programa jeste da izazove funkcionisanje organizma i vrati na nivo prepoznavanja vrednosti u konzumiranju. Pokretima veybanjeiydravlje.rs organizam se podiže na nivo funkcionisanja koje je njegova prirodna vrednost i prirodno stanje. Pokret je sredstvo, a ne cilj. Cilj je fizički status koji je neophodan da bi čovek mogao normalno da živi. Pokret je po genotipu mera za organizam. Čovek je determinisan morfološkim statusom. Kretanjem i dizanjem nivoa funkcija čovek se podiže na više nivoe senzibilnosti i samim tim dolazi do mogućnosti da prepozna i odbaci otrov, kao i da prihvati oligo elemente koji su sastavna vrednost vitalnosti i zdravlja. Potrošnja kiseonika u jedinici vremena u direktnoj je vezi sa nivoom senzibilnosti organizma, a jedino se postiže kretanjem. Oligo elementi su sve ono što organizmu treba u biološkom smislu i što podržava vrednost ćelije, njen život, vitalnost i kvalitet. Bez oligo elemenata nemoguće je napraviti ambijent i funkcionisanje koje je čoveku određeno njegovim prirodnim genetskim potencijalom. Kao što se oligo elementi unose hranom, pićem i raznim preparatima (vitamini, minerali) tako je u organizmu potreba za hormonima, enzimima koji se stimulišu kretanjem. Jedinstvo unete oligo strukture i stvorene, čini ambijent funkcionisanja i određuje fizički status organizma.

Fizički status je izmerena funkcionalna vrednost u organizmu (funkcija kardiovaskularnog, respiratornog, endokrinog sistema). Značajan uticaj na fizički status imaju posledice koje su izazvane načinom života (deficiti izazvani destruktivnim ponašanjem). Čovek je bespomoćan jer je razapet između loših navika, potreba i ugrožene prirode. Čovek treba da se kreće, a ne da se kotrlja. Vrlo često krug se koristi kao simbol harmonije a trougao disharmonije. Simbolika kruga govori o svim procesima u čoveku i njegovom okruženju. Odnos dobrih i loših navika stvaraju realan put ka saznanju. U težnji svakog čoveka postoji potreba za harmonijom i nedovoljno snage da se ona postigne. U toj večitoj borbi neobučen čovek željan neposrednog životnog prakticizma nađe se na sigurnom putu destrukcije. Posledice se vrlo često odražavaju na zdravlje, tako da čovek tek kad naruši zdravlje spreman je da prihvati pomoć. Da bi došao do vrednosti, čovek mora da ulaže i da živi, a ne da se iživljava. Čovek vrlo često živi u neznanju, i kao takav živi nepravilno. Nije problem poštovati, problem je usvajanje drugih kriterijuma i navika. Kriterijum je veza za karakter, a karakter za identitet.

Čovek se menja hteo to ili ne, retko na bolje, obično na gore. Ni problem ni loše navike ne stagniraju. Ako se već menjate, onda neka to bude na bolje. Bez obzira na životne mane bolje je da se bavite vrlinama. Mane svako vidi, a vrline samo uređen čovek koji ne razvija silu, snagu i agresivnost već samo harmoniju. Menjajući svet promenili smo sebe, ali ne gore. Čovek nije čovek da bi sudio i osuđivao već da bi rasuđivao. Čitav život često menjamo druge, a jednostavno treba pokušati da promenimo sebe. Ako promenimo sebe na bolje, pomoći ćemo i drugim ljudima. Dobronamernost života jeste realna potreba. Čovek je takav sistem da uvek može više da pruži nego da uzme. Glad uzimanja i sebičnost davanja postalo je loše pravilo koje čovek danas sve češće primenjuje. Ljudi se plaše davanja i često žive iz osvete. Zarobljen u otrovu čovek počinje da mu služi. U životu su uvek prihvatljivi loši odnosi. Raskoš razvrata, kreativnost lenjosti i patološke potrebe da se nekom sudi i presudi u ime istine i pravde jeste savremena civilizacija. Bezrazložna tolerancija jeste patologija socijalnog ponašanja. Snažne ličnosti izazivaju snažan život. Život pripada snažnim, upornim i dostojanstvenim. Svakom čoveku je dostupno, ali mora da se potrudi. Teško je naći meru i biti dosledan. Često se za podvige govori da su natčovečanski i veliki, a u stvari su situacijom izazvane osobine čoveka. Čovek može više nego što hoće, ali toga nije svestan. Sama situacija čoveka nagovori da bude veliki. Večita borba čoveka jeste da uspostavi harmoniju životnih navika i potreba u stalnoj civilizacijski disharmoničnoj i stresogenoj sredini. Večita borba je priroda čoveka i nezaobilazna forma ispravnog društvenog ponašanja.